Piše: Milutin L. Cerović
Neverovatan je broj ateista kod nas koji se plaše i koji se stide da se legitimišu kao takvi.
Za razliku od vernika, kojima nije blam da fanatično veruju bukvalno u ništa, ili neku fantaziju.
Dotle ateistima je neugodno da priznaju da sumnjaju u stvari koje nisu dokazane niti su vidljive.
Za sve to vreme, vernici se uopšte ne stide što su im popovi lopovi, silovatelji i bludnici.
Naprotiv, baš takvima ljube ruke i zovu ih "OČE".
Dok vernicima ne smeta ništa, ne sumnjaju u ništa, već i sami šire javno paganizam i sujeverje, a neki veruju čak i u postojanje "Deda Mraza", dotle mnogi ateisti glume neko ludilo - ne bi oni nikome da se zameraju, čak bi ćutali da ih neki pop povali kao što se i dešavalo u realnosti.
Eto dotle ide taj kukavički ateizam.
Popis vernika u Crnoj Gori je pokazao, da su ateisti njih bezmalo 98% jadnici, koji se nisu usudili da se javno kao takvi legitimišu i popišu.
Ne bi oni da se zamere popu, ne daj bože.
Ne ide to, nije hrišćanski reći ne nekom vladici pedofilskom.
Nekada je otpor prema društvenoj dekadenciji bio veći i hrabriji, dok su se danas gotovo svi predali i povinovali svakakvoj vrsti besčašća, javnog bluda i praznoverja.
Zapanjujuća je endemska anemija i impotencija kod gro naših ateista. Zbog čijeg takvog indolentnog ponašanja su dopustili da im se razni tutumraci i nepismeni „vernici“ šepure kao da su oni vodeća društvena elita, a ne atesti kao samosvesni društveni činioci.
Bruka je velika, društvena opšta šteta još veća, a apatija još pogubnija.
Atesti neka češljaju svoje ruse kose, dok im sela i gradovi gore.
Tako treba, objašnjavaju nam pravoslavni žreci.
Realno, spasa nam ima, ali nema prevelikog i organizovanog interesovanja da neko spasonosni plan i sprovede.
