Piše: Nenad Kulačin
Tenzije na relaciji Beograd – Priština, prouzrokovane eksplozijom na kanalu Ibar – Lepenac, na trenutak su vratile Kosovo u epicentar dnevno-političkih zbivanja u Srbiji. Vlastima u Srbiji je neko skretanje pažnje sa pogibije 15 ljudi zbog pada nadstrešnice sa zgrade Železničke stanice u Novom Sadu, bilo preko potrebno. Slučajno ili ne, eto, opet se desilo da je jedna tema poklopila drugu, i tako već godinama u krug.
Da se odmah razumemo, eskalacija i nova napetost itekako odgovora i kosovskom premijeru Albinu Kurtiju koji se sprema za predstojeće izbore koji su na Kosovu zakazani za 9. februar. Nije loše, naročito u kampanji, optužiti Srbe da su oni krivi što na Kosovu nema vode, struje, svega drugog što čini osnovnu tekovinu ljudskog života. Što se upravo ovih dana i dešava na Kosovu.
Priština je odmah eksploziju na tom kanalu nazvala terorističkim aktom i optužila Srbe i Srbiju da su odgovorni za to što se desilo. Kosovski policajci su se istog momenta bacili na posao u vidu pretresa i hapšenja pripadnika srpske zajednice na severu Kosova, ali mora se priznati da bi amateri to mnogo bolje uradili od zvanične Prištine. Bez obzira što je u tim pretresima pronađena lovačka puška, nekoliko uniformi, ali i drugo oružje i municija, sve to deluje nekako neubedljivo. Zanimljivo je da su kosovske vlasti, svega nekoliko minuta posle ove eksplozije, zatražile od KFOR-a da se Kosovske bezdednosne snage rasporede na severu Kosova. Tu dozvolu, ipak, nisu dobili.
Možda je i najčudnija informacija da je za eksploziju na kanalu iskorišćeno 15 do 20 kilograma eksploziva. U tom delu Kosova se veoma vodi računa da neko ne prošvercuje vodu u plastičnim bocama, a ne toliki eksploziv. Običnim okom gledano, to mesto eksplozije i ne deluje kao mesto na kome je toliki eksploziv iskorišćen, ali svakako ostaje nada de će istraga doneti odgovor i na to pitanje.
S druge strane, Srbija nikada nije bila otvorenija prema međunarodnoj zajednici kada je istraga u pitanju. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pozvao sve relevantne institucije da se angažuju kako bi se utvrdila istina, i da Beograd stoji na usluzi, ali da sve to mora da se sprovede u skladu sa Briselskim sporazumom. Na kraju se čak složio sa predsednikom Odbora za spoljne odnose nemačkog Bundestaga Mihaelom Rotom koji je rekao da, u slučaju da se dokaže da iza ove eksplozije stoji Beograd, onda bi to značilo kraj pregovora Srbije sa Evropskom unijom. Vučić je toliko siguran u to da iza ove eksplozije ne stoji Srbija da je, što bi narod rekao, stavio na kantar pregovore sa Briselom.
Primećujemo da ranije nije bio ovoliko servilan, naročito kada se desio napad kod manastira u Banjskoj. Tada je Priština direktno optužila i Beograd, ali i Milana Radojičića, bliskog Vučićevog saradnika, za teroristički akt. U Srbiji i dalje ništa ne znamo o tome slučaju, sem da Radojičić i danas uživa punu zaštitu predsednika Srbije.
Ovakvo ponašanje Vučića govori o dve stvari – ili Srbija stvarno nema nikakve veze sa incidentom kod Zubinog Potoka, ili je predsednik Srbije presekao i odlučio da Srbiju konačno udalji od Evropske unije i punim plućima zakorači ka BRIKS-u. Niko, ali apsolutno niko, u Srbiji nema predstavu da li Vučić želi da Srbiju vodi ka EU. Posle susreta sa novoizabranom šeficom evropske diplomatije Kajom Kalas rekao je da Srbija neće da menja svoju politiku. Kalas je po prvi put zvanično, s druge strane, saopštila da Srbija neće postati punopravni član EU bez normalizacije odnosa sa Kosovom. Igranka se tako nastavlja.
Nije isključeno da je eksplozija na kanalu delo neke samostalne priče, sa jedne ili druge strane, ili pod uticajem nekih drugih centra moći. Tu se pre svega misli na ruski uticaj na Srbe i na potrebu Moskve da se Brisel zatrpava problemima koje nije sposoban da reši dok Rusija i dalje prodire kroz Ukrajinu, ali i na neke zemlje bliske Prištini zarad nekih kratkoročnih političkih poena.
Za sada, svakako, nemamo pouzdane informacije o onome šta se desilo na Kosovu, ali jeste činjenica da je srpsko stanovništvo ponovo u problemu i potpuno prepušteno na milost i nemilost Prištini. Potrebno je imati u vidu da je zbog problema oko uvođenja kosovskih saobraćajnih tablica Vučić povukao Srbe iz svih kosovskih institucija i sada te Srbe nema ko da zaštiti. Od predsednika opština, pa sve do lokalnih policajaca, Srbi su sebe isključili iz institucija u kojima su, koliko – toliko, imali neku vrstu sigurnosti.
Sada zaštitu imaju jedino u vidu saopštenja koje je na društvenim mrežama objavio predsednik RS Milorad Dodik. Eto, i on se javio da osudi novi Kurtijev pokušaj etničkog čišćenja Srba i da pruži svu svoju podršku Vučiću. Posle toga, Srbima na Kosovu je sigurno laknulo.
Vučiću sve ovo odgovara. Nije prvi put da Kosovom gasi neki požar u Srbiji. Sada, kada je glavna tema čitava serija protesta zbog rušenja nadstrešnice u Novom Sadu, predah dobro dođe. Njemu se uvek tako nešto desi da “sneg pokrije breg” i onda on u maniru oca nacije veštački potpaljuje nacionalizam i lažni patriotizam. I tako će biti sve dok mu se na stolu ne budu pojavili rezultati istraživanja koji govore da je Ribnikar zaboravljen, isto Dubona i Malo Orašje, odnosno litijum i nadstrešnica. O Kosovu se, ionako, odavno ne govori sa onakvim žarom kako je to ranije činjeno.
