Izveštaji da milijarder Ilon Mask stalno razgovara sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom i dalje brinu sadašnje i bivše američke zvaničnike, skoro nedjelju dana pošto su se prvi put pojavile vijesti o tome.
Mask, koji je vlasnik proizvođača električnih automobila Tesla i platforme za društvene medije Eks, takođe je vlasnik Spejseksa, komercijalne kompanije za svemirske letove koja ima brojne ugovore sa vladom SAD - i koja radi za Sekretarijat za odbranu i američku svemirsku agenciju NASA.
Neki od tih poslova su toliko osjetljivi da su Sjedinjene Države dale Masku bezbjednosna odobrenja na visokom nivou pošto dobro poznavaje program, što je među nekima izazvalo zabrinutost da bi strogo povjerljive američke informacije i kapaciteti mogli biti ugroženi.
Prema sadašnjim i bivšim američkim, evropskim i ruskim zvaničnicima koji su razgovarali za Vol strit žurnal, zabrinutost može biti opravdana. Tokom jednog razgovora, rekli su ti zvaničnici, Putin je navodno zamolio Maska da ne aktivira Starlink, podružnicu Spejseksa koja pruža usluge satelitskog interneta, preko Tajvana kao uslugu Kini.
„Mislim da bi to trebalo istražiti“, rekao je administrator NASA Bil Nelson na Samitu svjetske ekonomije, dan nakon što je taj list objavio saznanja.
„Ne znam da li je ta priča istinita“, rekao je Nelson, dodajući da ako jeste, to bi bilo zabrinjavajuće, posebno za NASA, Sekretarijat odbrane i za neke od obavještajnih agencija.
Rusija i Mask negiraju česte kontakte
Mask je ranije negirao česte razgovore sa Putinom. Mask je 2022. rekao da je razgovarao sa ruskim liderom samo jednom, ali Žurnal navodi da je od tada bilo još razgovora.
Mask nije komentarisao niti je odgovorio na članak u časopisu. Rusija je takođe negirala da je bilo čestih razgovora između Putina i Maska.
Pentagon je do sada odbijao da demantuje ili potvrdi navode.
„Vidjeli smo izvještaje Vol strit žurnala, ali ne možemo da potvrdimo istinitost tih izvještaja“, rekla je portparolka Sekretarijata odbrane Sju Gof za Glas Amerike.
„Uputili nismo vas na gospodina Maska da ga pitate o njegovim privatnim razgovorima“, dodala je Gof, dodajući da, po zakonu, sekretarijat ne komentariše detalje ili status bilo čijih bezbjednosnih odobrenja.
„Očekujemo da svi koji imaju bezbjednosnu dozvolu, uključujući i izvođače radova, poštuju propisane procedure za prijavu kontakata sa inostranstvom“, dodala je ona.
Bivši zvaničnici američke obavještajne službe koji su razgovarali za Glas Amerike rekli su da kontakti, pošto su ih potvrdili drugi američke mediji pozivajući se na sopstvene povjerljive izvore, pokreću značajna pitanja.
„Nema sumnje da Rusija radi na mnogim mogućim kanalima uticaja u Sjedinjenim Državama i drugim zapadnim zemljama“, rekao je Pol Pilar, bivši viši oficir CIA koji sada predaje na Univerzitetu Džordžtaun.
„Rusija bi bogatog i uticajnog poslovnog mogula kao što je Mask vidjela kao potencijalno veoma koristan kanal, a samim tim i nekog sa kim je odnos vrijedan njegovanja“, rekao je on.
Lari Fajfer, bivši šef osoblja CIA i bivši viši direktor Situacione sobe Bijele kuće, takođe je oprezan.
„To se zaista nešto kuva“, rekao je on za Glas Amerike.
„Ako su izvještaji o čestim kontaktima Maska sa Vladimirom Putinom tačni, definitivno bih se zabrinuo. Rusija pod Putinom će tražiti podršku gdje god se može kupiti, nagovoriti ili iznuditi. Putin ima jednake kapacitete bezbjednosnih službi i iskoristiće svaku priliku da navedu strane biznismene da utiču na svoje vlade da se usklade sa ruskim interesima“, rekao je Fajfer.
Zabrinutost nije isto što i prekršaj
Bivši zvaničnici poput Pilara i Fajfera, međutim, upozoravaju da postoji razlika između zabrinutosti i konkretnih prekršaja. Drugi bivši zvaničnici napominju da čak i ako je Mask učestvovao u razgovorima koji bi nekima u vladi mogli da budu neprijatni, samo vođenje tih razgovora nije nužno protivzakonito.
„Amerikancima je u suštini dozvoljeno da razgovaraju sa kim žele. Nema inherentnih ograničenja“, rekao je bivši tužilac za nacionalnu bezbjednost, koji je razgovarao sa Glasom Amerike pod uslovom da ostane anoniman.
U slučaju osobe visokog profila, koja je na čelu kompanije sa globalnim uticajem, razgovori sa stranim zvaničnicima mogli bi biti neizbježni.
„Za biznismena mogu postojati komercijalno legitimni razlozi za takvu komunikaciju. Kada biznismen ima te komunikacije, iz političkih ili čak diplomatskih razloga, to tada postaje više zabrinjavajuće iz kontraobavještajne perspektive“, rekao je bivši tužilac.
Takođe možda neće biti nikakvih pravnih problema za nekog poput Maska da dobrovoljno otkrije sadržaj razgovora sa stranim liderima. Međutim, skrivanje samih kontakata, kada se o njima pita, može da uđe u zonu krivičnog djela.
S obzirom na značaj Maskovih kompanija za SAD, američki zvaničnici mogu da se osjećaju kao da imaju malo opcija.
„Jedna od onih nepravednih stvari u životu je da ako vlada ima potrebu za vama, možete se izvući i još uvijek imati bezbjednosno odobrenje“, rekao je bivši tužilac.