Piše: Milutin L. Cerović
Spletom nesrećnih političkih okolnosti, drevna Crna Gora je dosta propatila kroz svoju dugu istoriju.
Bilo je tu svega i svačega, od raznih pogibija, bitaka, borbi za goli životni i sam teritorijalni opstanak.
I sve te nedaće kroz nekoliko stoleća je nisu toliko slomile, kao što je to učinilo zlokobno "pravoslavlje", koje je danas preraslo u svetosavlje, a sutra ko zna šta će biti.
Da bi čitaocima potanko objasnili samu genezu i dubinu ove parareligijske pošasti, moramo uraditi jednu ozbiljnu rekapitulaciju.
Crnoj Gori je njen poznati sumanuti i osvetoljubivi državljanin A.K. na službi u tuđoj državi, učinio velike zločine i to bez ikakve kazne.
Poslednjih godina poznati anticrnogorski janičari, sada na vlasti, sve glasnije govore da se tom dokazanom ubici i zločincu digne spomenik u srcu Crne Gore i da se vrati njegova kapela na Lovćen. To i ne čudi jer je krvavi regent jedan od rodonačelnika militantnog svetosavlja bez kojeg bi Crna Gora mnogo mirnije i bolje živela.
A.K. je brutalno ukinuo Crnogorsku pravoslavnu crkvu 1922. godine puškama i bajonetima, pa je te godine instalirao tuđu ''pravoslavnu'' crkvu. Ta instalacija ne samo što je bila tuđa – već nije bila pravoslavna, nego svetosavska kvazicrkva na teritoriji Crne Gore u službi velikosrpske asimilacije.
I gle čuda, umesto svoje crkve, Crna Gora i Crnogorci sada već preko jednog stoleća ljube ruke okupatoru, a niko tom zblanutom narodu opijenom asimilatorskim vetrovima više ne može da objasni svu pogubnost svetosavlja.
Prošle su decenije i decenije, Crna Gora je mlitavo i nevoljno pokušavala da vrati svoju crkvu, ali je došlo do velikih problema.
Tuđa crkva usred Crne Gore uverava Crnogorce da je ona njihova crkva, a ne ona crnogorska koju vraćaju od 1991. godine.
I umesto da bar od 2006. godine, kada je Crna Gora obnovila nezavisnost, toj tuđom silom nametnutoj kvazicrkvi neko objasni da može slobodno da ide kući posle duge okupacije i lažnog predstavljanja, njen status se čudesno učvrstio!
Desio se čudan emotivni politički peting nezavisne crnogorske sekularne vlasti i verskih vođa tuđe crkve, kojoj je ista ta vlast velikodušno finansirala velelepne hramove i objekte po gradovima Crne Gore.
Umesto da okupaciona crkva kaže hvala Crna Goro, ona je na kraju otela vlast i od sekularne države napravila svetosavski provizorijum ''srpskog sveta''.
Ovakav ludi scenario ne bi ni Spilberg osmislio.
Šta je naravoučenije ove svetosavske zavrzlame?
Sve velike kvazipravoslavne države, gotovo po pravilu zloupotrebljavaju navodnu veru da nemilosrdno usisavaju manje narode i države, poput recimo Crne Gore i Ukrajine.
Upravo Crna Gora i Ukrajina su živi dokaz da se danas lakše sačuvati od otvorenih neprijatelja, nego od lažne agresivne okupacione braće koja preko bajki o lažnom nacionalizmu i veri vrše brutalnu teritorijalnu asimilaciju.
