Piše: Milutin L. Cerović
Da je danas živ regent Aleksandar Karađorđević, koji je u narodu crnogorskom poznat kao "Aca Palikuća", i on bi možda u ovom vremenu priznao svoj genocid nad Crnogorcima u periodu 1918. do 1929. godine.
Pošto on nije živ, postavlja se pitanje, zašto preživeli sunarodnici nisu nikada u Crnoj Gori ovaj zločin obelodanili i tražili da se on ne prećutkuje, već da se formalizuje i u vidu rezolucije uvede u zakonske okvire.
Svi znamo zašto se o tome celo stoleće ćutalo i bacala pod tepih svaka priča na ovu temu.
Takve su bile istorijske i ratne okolnosti, gde se posle Drugog svetskog rata ušlo u fazu „bratstva i jedinstva", pa se nikome nije dozvoljavalo da dira u „zenicu oka“ lažne međunacionalne harmonije.
Posle pada komunizma, Crna Gora je prisilno ušla u državnu zajednicu sa državom koja je bila organizator genocida na njenom tlu. Time je opet bio ugušen svaki pokušaj da se zucne o ovoj temi.
Čak kada se 2006. godine Crna Gora osamostalila, ni tada nije bilo hrabrosti niti zahteva da se pokrene priča o genocidu režima Aleksandra Karađorđevića nad Crnogorcima.
Ideja je bila, da se ne zameraju genocidašima, naravno zbog bilateralnih i dobrosusedskih odnosa.
Jer znate, to je bilo davno, pa da se zbog lažnog bratstva sada ne otkopavaju stare crnogorske rane i grobovi.
Kolika je to bila greška vidi se danas, jer se nad Crnom Gorom pojavila ekipa za specijalne operacije, gotovo ista kao ona regentova 1918. godine, a ironično je da ih predvodi lice sa istim imenom kao tadašnji crnogorski krvnik.
Ne kaže se džaba, ko svoje stradanje oprosti dželatu jednom, velika je šansa da mu se isti zločin ponovi.
Evo vidimo slučaj generala RS Radislava Krstića, koji posle dve i po decenije javno u Hagu priznaje da je učinio genocid u Srebrnici.
Izinjava se, jer ne želi da se to više ikada ponovi.
Zanimljivo je, da je on kao direktni izvršilac genocida, taj genocid priznao, a ona politička bagra koja je to gledala iz fotelje, e oni isti to ne priznaju već glorifikuju ratne zločince i monstrume i slave ih kao heroje.
Realno, kasno je za genocid u Crnoj Gori, da direktni izvršioci priznaju krivicu.
Jer znate, naredbodavac genocida je ubijen u Marseju 1934 godine.
Izvršioci Vojvoda Mišić i žandarm Dragutin Kecmanović kao jedan od direktnih izvršilaca tog genocida, takođe odavno nisu živi.
Svi oni zaista nisu u situaciji da se iz Haga jave i objave da su krivi za genocid u Crnoj Gori, koji su inače počinili zajedno sa svojim naredbodavcem Acom Palikućom.
Zaista tužna priča koja nije dobila svoj epilog, a pitanje je da li će ga ikada dobiti.
