Piše: Milutin L. Cerović
Znate li ko je najpoznatiji "gedža" u Srbiji u poslednjih 80 godina? Da, da, on je taj, zvao se tako obično i benigno - Dobrica Ćosić!
Ali nije mu to pravo ime, rodio se kao Dobrosav Ćosić. Verovatno mu je Dobrica umetničko ime, koje je dobio u vremenu kada se posvetio pisanju knjiga.
Inače, ratni nadimak u Drugom svetskom ratu mu je bio "Gedža", sam sebi ga je nadenuo, kako je lično priznao.
Kada je izbio Drugi svetski rat, Dobrosav Ćosić je tek postao punoletan. Otac ga je uputio u poljoprivrednu školu, jer je želeo da ima sina u rangu školovanog seljaka.
Međutim, završio je nepune dve godine te škole, napustio je, jer je imao neke druge planove. Priključio se komunističkoj partiji i partizanima na početku rata i ubrzo je posto predsednik partijske ćelije svog sreza.
Brzo je napredovao i posle godinu dana postaje agitprop komunističke ideologije i njen verni vojnik. Posle rata završava višu partijsku školu, postaje jedan od članova centralnog komiteta SKJ i SKS.
Gedža je inače upoznao Tita tek 1955. godine, tada je bio oduševljen njim, i o tom susretu je pisao pun ekstatičnih utisaka. Kada je politički pao Milovan Ðilas, a kasnije Leka Ranković, Ćosić menja stav o Titu.
Od 1966. godine počinje da srbuje, da se ponaša kao opozicija u jednopartizmu.
Ako se neko pita, kako je i gde je Dobrica naučio da piše knjige i tekstove - na njivi nije, u partijskoj školi nije, znate gde je?
Naučio je družeći se sa Đilasom, Mihizom, Crnjanskim i plejadom pisaca toga doba.
Idemo sada na 1974. godinu, kada se donose ključni amandmani na ustav Jugoslavije, koji zaista jačaju ulogu republika i pokrajina, što je najviše pogodilo srpske nacionaliste i centraliste.
Među njima je bio i komesar Dobrica Ćosić. Taj čin je pokazao ko je ko u Srbiji.
Protestovao je tada jedino Beograd, to jest njeni profesori, političari i sakriveni velikosrpski nacionalisti, unionisti, centralisti, federalisti, koji su Jugoslaviju tretirali kao veliku Srbiju sve vreme.
Srbija od te 1974. do današnje 2024. svakog u regionu ko neće sa njom da živi u takozvanom "demokratskom centralizmu", tretirala kao neprijatelja.
Šta je radio naš "Gedža" od 1974. do 1991. godine?
Išao je nekoliko puta u Sloveniju, da im objašnjava da je bolje za njih da žive i budu Jugosloveni pod tutorstvom centralističkog Beograda, nego da umru kao Slovenci i to od gladi.
Slovenačke kolege su ga brutalno ismejavale kao naivnog kominternovskog agitpropovca, pa je on morao da im preti ruskim tenkovima.
Treba reći da je jedan poznati, sada pokojni novinar pitao Dobricu Ćosića baš ovo - ko je kriv za ratove 90-ih?
Gedža kao Gedža, odgovara mu: Nije sigurno Milošević.
Nego ko je, pitao je ponovo.
„Slovenija je kriva“, odgovorio je ovaj učenik partijske škole, koji je sa istom postao akademik SANU.
Isti novinar je pitao Dobricu te 1981. godine, hoće li se opet baviti politikom.
Rekao je, sigurno ne, ali biću opozicionar do kraja života.
Kao što znamo, slagao je, vratio se neslavno u politiku 1992/93. godine.
Zaista, neverovatan je CV Dobrice Ćosića, bio je bukvalno sve:
- Bio je nesuđeni poljoprivrenik.
- Bio je partizan i komumista.
- Bio je agitprop Titovog pokreta.
- Bio je književnik.
- Bio je srpski nacionalista.
- Bio je antikomunista.
- Bio je Titoista.
- Bio je Slobista.
- Bio je demokrata.
- Bio je otac nacije...
Sve je bio, sve je prošao, samo nije bio pop i vladika. A možda bi i to bio, da nije umro pre 10 godina. On je paradigma ideološke amebe i velikosrbina poniklog u komunizmu.
