Piše: Željko Vukmirović
Šta sve možeš u Crnoj Gori kad si Dritan Abazović? To je bar lako.
Možeš da budeš zadovoljan. Možeš da budeš sretan. Možeš da budeš bezbrižan u raspolaganju svojim poslaničkim imunitetom. Možeš da urlaš i mlataraš rukama. Možeš da prijetiš drugom poslaniku da ćeš mu razbiti glavu i zavrnuti grkljan. Možeš čak i da mu se zalijećeš. Doduše, to možeš uglavnom u okviru vrpoljenja oko svoje stolice.
Možeš da izigravaš emotivnog mangupa iako te manglupuk nikada nije ni očešao u prolazu. Možeš uvijek da se opravdaš nekim nejasnoćama kojima je matična adresa halucinogeno stanje. Možeš uvijek da se ponosiš obesmišljavanjem ugleda države Crne Gore na kome si tako predano poradio. Možeš da lažeš kad zineš. Možeš da uvjeravaš druge u te laži i da to radiš uporno, bez trunke zastiđa. Možeš vazda da preuzimaš tuđe zasluge. Možeš uvijek da spočitavaš drugima netrasparentnost. Možeš uvijek da ne vidiš evropsku kritiku na račun sopstvene netransparentnosti. Možeš da prozivaš bilo koga za bankrot iako si odradio masu posla u korist bankrota. Možeš da napadaš koje hoćeš institucije iako si ulogu većine njih sam obesmislio. Možeš uvijek da kažeš da crnogorski Ustav nije sveto pismo.
Možeš da prođeš sa nikad razjašnjenim smislom otkupa akcija Luke Bar. Možeš da nikom ne objašnjavaš zašto si potrošio pola miliona eura za neku tranju od trajekta. Možeš uopšte da ne brineš kako će država da plati što si u svoje pero zaposlio 40 hiljada ljudi. Možeš uvijek da se pohvališ jednokratnim poslom sa ruskom votkom u Nikšiću. Možeš kad god hoćeš da se praviš blesav da nikad nisi čuo za selo Javljen gdje je u drugom krugu svih 30 druga glasalo za tvoju partiju. I da pričaš okolo kako si odlučan da sprovedeš popis. Može i bez popisivača i bez softvera. Možeš i to da izvedeš.
Možeš da se podsmijavaš kome hoćeš. Možeš to i bez bensedina. A možeš samo i da zaobiđeš Zirojevića kad se neđe sretnete, čisto da te ne nalupa od batina. To uvijek možeš.
Možeš da živiš u uvjerenju da ćeš da zbrišeš iz srca agonije. Do jedne ure.
