Piše: Milutin L. Cerović
Od obrazovanja litijaški pešadinac i đak ima osnovnu školu koju je napustio u šestom razredu. Srednja ocena tokom školovanja mu je bila dva manje (2-).
Na Kosovu, na kojem je bio jednom u životu, je završio višu patri(J)otsku školu - smer ''pravoslavne porodične vrednosti''.
Za vojsku nije bio sposoban, pa je morao da služi istu u Crnoj Gori na smeru ''litijaška pešadija''.
Od naoružanja, pošto su svi "operisani'', morali su da nose ikone, krstače, kandila i sveće.
Najveći broj litijaša svoj civilni pravoslavni vojni rok su služili tokom 2020. godine u vojnoj pošti 1244/1389.
Deo entitetskih litijaša prošle godine je služio svoje izborno pravo prvenstveno u Beogradu, a neki po celoj Srbiji.
Pre toga su litijaški prvoborci glasali po Nikšiću i Kolašinu.
Izborni litijaški turizam je doživeo svoj bum u poslednje vreme, ovi privilegovani turisti su posebna sorta turista, koji dobijaju dnevnice dok obilaze svoja staništa i odredišta.
Dok obični turisti plaćaju svoje ture, ovima vlasnici turističkih agencija plaćaju da se šetkaju i ponekad zaokruže nekoga na listama.
Inače na birou za zapošljavanje litijaši su deficitarno zanimanje, ali zato ateisti sa tri fakulteta čame na biroima jer nisu podobni ni za jedan posao u trenutnoj crnogorskoj teokratiji.
Ko danas ne veruje u ono što ne može da vidi svojom očima, taj će morati da ide u Tumane, Ostrog, da im tamo popovi poprave oči koje nemaju sposobnost da vide nevidljivo.
Jer uostalom, nakon ''oslobođenja'' u Crnoj Gori, postalo jasno da je svetosavlje 100 puta veći autoritet od bilo koje institucije, a popovska trabunjanja su bitnija od naučnih saznanja.
Ušli smo očito u modifikovanu inkviziciju 21. stoleća.
