Jedan je Kinu nazvao „egzistencijalnom prijetnjom“, drugi je pozvao na „napore cijelog društva“ da se suprotstavi Kini i bio je sankcionisan dva puta od strane Pekinga. Treći je tvrdio da je kineska vojska „posebno posvećena porazu Sjedinjenih Američkih Država“.
Predloženi kabinet novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa prepun je takozvanih „kineskih jastrebova“ koji su jasno pokazali ambiciju da se suprotstave rastućem rivalu Amerike u skoro svim oblastima politike, od ekonomije do bezbjednosti, piše CNN.
Ali za razliku od Trampove prethodne inauguracije prije osam godina, kineski lideri možda neće biti zatečeni nespremnim pristupom koji ima više konfrontacije.
Umjesto toga, stručnjaci kažu da je ovog puta Peking iskusniji u ophođenju sa ideološkim tvrdolinijašima oko njega i možda će nastojati da uspostavi pozadinske kanale preko ličnosti koje su naklonjenije Kini u Trampovom unutrašnjem krugu, kao što je Elon Mask.
Posmatrači kineske spoljne politike nemaju iluzija o potencijalnoj silaznoj putanji odnosa pod Trampom, koji je tokom kampanje zaprijetio da će uvesti carine od preko 60 odsto na kineski uvoz.
Ove nedelje je rekao da će nametnuti dodatnih 10 odsto carine na kinesku robu pored svih postojećih nameta.
„Ako pogledate Trampov tim, većina, ako ne i svi, su kineski jastrebovi. Imenovani zvaničnici će vjerovatno voditi tvrdolinijašku politiku kako bi konkurenciju sa Kinom podigli na novi nivo“, rekao je Jun Sun, direktor kineskog programa u Stimson centru u Vašingtonu.
„Mislim da Peking ne vidi nijednu od njih kao dobru vijest“.
Ali neki spoljnopolitički mislioci u Kini vjeruju da novoizabrani predsjednik na kraju ipak želi da sklopi dogovor sa Kinom i možda će biti fleksibilniji nego što sugerišu njegovi izabranici u kabinetu.
Poznato je da je Tramp više zabrinut zbog ekonomskih izazova iz Kine, dok su mnogi zvaničnici u novoj administraciji – od Savjeta za nacionalnu bezbjednost do ministarstava za državu i odbranu – zaokupljeni vojnim i bezbjednosnim izazovima koje Kina postavlja, rekao je Hal Brands, profesor globalnih poslova na Školi za napredne međunarodne studije Džons Hopkins.
„Interesantno pitanje je da li oni mogu da iskoriste Trampovu opštu ekonomsku nasilnost prema Kini da bi sproveli politiku koja je jaka i odlučna po pitanju bezbjednosnih dimenzija, ili Tramp to otežava zato što je samo manje zainteresovan za te aspekte američko-kineske politike“, kazao je Brands.
Trampov izbor Majkla Volca za savjetnika za nacionalnu bezbjednost dva puta je posljednjih godina izjavio da je Komunistička partija Kine u „hladnom ratu“ sa Amerikom.
Njegov kandidat za državnog sekretara, senator Marko Rubio, poznat je u Kini kao „anti-kineska avangarda“ i trenutno je sankcionisan od strane Pekinga.
Pit Hegset, bivši voditelj Fox News-a izabran za ministra odbrane, upozorio je da je Kina sklona da pobjedi SAD i da postigne globalnu dominaciju.
Vu Sinbo, direktor Centra za američke studije na Univerzitetu Fudan u Šangaju, rekao je da je za Peking važno da razlikuje Trampove jastrebove savjetnike od samog novoizabranog predsjednika.
„Mnogi tvrdolinijaši zaista žele potpunu konfrontaciju i razdvajanje sa Kinom, ali da li je to zaista Trampov cilj za američko-kineske odnose? Ako ne, njihove političke akcije može ublažiti sam Tramp“, rekao je on.
Faktor Mask
Sastav kineskih jastrebova u novoj administraciji vjerovatno će povećati hitnost Pekinga da pronađe alternativne kanale za Trampovo uho, počevši od Elona Maska.
Milijarder, osnivač Tesle, ima velike poslovne interese u Kini, gdje njegova kompanija proizvodi polovinu svojih električnih vozila.
Mask je često pozvan da se sastane sa kineskim zvaničnicima na svojim putovanjima tamo.
„Svi gledaju kakvu će ulogu Elon Musk igrati u Kini“, rekao je Sun. „Kina definitivno želi da on bude barem kanal komunikacije i da potencijalno igra pozitivnu ulogu“.
Mask često ponavlja neke od stavova Pekinga, kao što je održavanje zdravih ekonomskih odnosa „dobit za sve“, pa čak i nazivanje Tajvana „integralnim djelom Kine“.
Budući uspjeh ključnog Maskovog biznisa poput Tesle mogao bi da zavisi od toga kakav će kurs biti u odnosima između dvije najveće svjetske ekonomije u naredne četiri godine.
Ali ostaje nejasno da li je Mask voljan ili u stanju da utiče na američku politiku u korist Kine.
„Izgleda da je uloga koju mu je Tramp odredio više na frontu vladine efikasnosti, tako da ne očekujem da će Mask imati istaknutu ulogu u spoljnim poslovima“, rekao je Lajl Moris, viši saradnik na Institutu za politiku društva u Aziji.
„Iako imajući u vidu Ilonove značajne poslovne interese u Kini, pretpostavljam da će Tramp poslušati Elonove stavove o poslovnim odnosima SAD i Kine“.
U svakom slučaju, Peking će se pripremati za kamenit put koji je pred nama. Ekonomisti su upozorili da bi Trampove tarife od 60 odsto koje su zaprijetile mogle da zadaju snažan udarac kineskoj ekonomiji koja je raspršena i da prepolovi njenu stopu rasta.
Trampov izbor za ministra trezora, izvršni direktor hedž fonda Skot Besent, nazvao je tarife „korisnim alatom za postizanje spoljnopolitičkih ciljeva predsjednika“ i opisao Trampovu prijetnju kao „maksimalističku pregovaračku poziciju“.
Džejmison Grir, koji je nominovan za američkog trgovinskog predstavnika, služio je kao šef kabineta Roberta Lajtajzera, glavnog protekcioniste koji je vodio trgovinski rat sa Kinom tokom Trampovog prvog mandata.
U prethodnim komentarima, Grir je ponovio Lajtazerov oštar stav o Pekingu i zagovarao „strateško odvajanje“ od Kine.
Vu, sa Univerziteta Fudan, rekao je da Kina „mora biti spremna za neke ozbiljne izazove koji se mogu pojaviti u odnosima Kine i SAD.
Bilo da se radi o trgovini, diplomatiji ili bezbjednosti, situacija je prilično sumorna.”
Prvo škakljivo pitanje za Peking je šta da radi sa sankcijama Rubiju, koje su uvedene u znak odmazde za američke kazne kineskim zvaničnicima zbog gušenja u Sinđangu i Hong Kongu.
Rubio bi trebalo da postane prvi aktuelni američki državni sekretar kome je Peking sankcionisao, što postavlja pitanje da li će on uopšte moći da poseti Kinu kao najviši američki diplomata.
Eksperti i u SAD i u Kini su podjeljeni oko toga da li će Peking ukinuti sankcije Rubiju. Ali većina se slaže da kineska vlada ima pragmatizam da im ne dozvoli da ometaju diplomatske protokole.
A u očima Pekinga, Rubio nije ni najgori pik, smatraju kineski stručnjaci.
„Mnogi u Kini su odahnuli kada je Tramp najavio da neće pozvati (bivšeg državnog sekretara Majka) Pompea da se pridruži njegovoj novoj administraciji“, rekao je Vu.
„Na neki način, on je bio direktan katalizator za pogoršanje odnosa Kine i SAD“.
Pompea, koji je jednom pozvao Kineze da se pridruže međunarodnim naporima da se „promeni ponašanje“ njihove vlade, Peking je sankcionisao zajedno sa više od dvadesetak bivših zvaničnika iz Trampove ere kada je Bajden preuzeo dužnost.
Tajvan i ‘crvene linije’
Neki kineski stručnjaci tvrde da Peking sada ima dublje razumijevanje Trampove knjige i da je bolje pripremljen da se nosi sa njegovim drugim predsjedništvom.
„Kina više nije ista kao pre osam godina kada je Tramp prvi put preuzeo dužnost, bilo u smislu razmišljanja, snage ili međunarodnog položaja.
Kina je stekla više statusa i samopouzdanja“, rekao je Vang Jivej, profesor međunarodnih studija na Univerzitetu Renmin u Pekingu.
„Sada razumemo Trampovu ličnost – kada Kina pokaže slabost, on će nastaviti dalje. Stoga Kina apsolutno ne može da pravi ustupke, posebno na početku.
Kineski lideri će biti posebno zabrinuti zbog stava Trampovog novog spoljnopolitičkog tima o Tajvanu, najcrvenijoj od crvenih linija za Peking.
Rubio je bio nepokolebljiv pristalica Tajvana, samoupravne demokratije koju je Peking obećao da će staviti pod svoju kontrolu, silom ako bude potrebno.
On se zalagao za donošenje niza zakona za jačanje veza između Vašingtona i Tajpeja, uključujući brzu prodaju američkog oružja na ostrvu.
Tajvanski predsjednik Laj Čing-te čestitao je Rubiju na njegovoj nominaciji na mjestu, zahvalivši mu na „nepokolebljivoj podršci Tajvanu“ i izrazivši očekivanje za „nastavak odnosa Tajvana i SAD“.
U tragu kampanje, Tramp je optužio Tajvan da je „krao“ industriju čipova od SAD i rekao da samoupravna demokratija treba da plati SAD za zaštitu.
Stručnjaci iz industrije kažu da je Tajvan organski razvio sopstvenu industriju poluprovodnika kombinacijom predviđanja, napornog rada i ulaganja.
A ostrvo je kupilo ogromnu većinu svog naoružanja od američkih proizvođača oružja tokom posljednjih decenija. Ali Trampova retorika u kampanji je ipak nagovijestila transakcijskiji pristup Tajvanu.
Na pitanje Volstrit džurnala u intervjuu da li bi upotrebio vojnu silu protiv blokade Tajvana od strane Kine, Tramp je rekao da do toga neće doći jer ga Si poštuje i zna da je „lud“.
Umjesto toga, rekao je da će uvesti carine od 150 do 200 odstoPekingu.
Vang, profesor na Univerzitetu Renmin, rekao je, bez obzira na njihove ideološke sklonosti, izabranici Trampovog kabineta na kraju morati da budu u skladu sa njegovom vizijom.
„Vjerujem da je Tramp spreman da sklopi dogovore sa Kinom i da će obezbijediti da njegov tim ostane na svom putu“, rekao je on.
