CG puls predstavlja zajedničku inicijativu CGO-a i DAMAR-a a sa ciljem da kroz empirijske podatke, pomognu onima koji rade na strateškom demokratskom oblikovanju društva, da odluke donose na osnovu pouzdanih podataka i temeljnih analiza, držeći u fokusu građane i građanke.
“Na taj način se može unaprijediti kvalitet javne debate o važnim pitanjima, ali i podići nivo odgovornosti svih aktera”, saopšteno je iz CGO.
“Politička i institucionalna odgovornost – više od polovine građanstva (56.7 odsto) smatra da neko mora snositi odgovornost za događaje 1. januara na Cetinju. Ovaj stav prevazilazi uobičajene demografske i partijske podjele i ukazuje na snažnu potrebu za transparentnošću i pravdom”, pokazuju podaci.
Informisanost i odnos prema protestima – 86 odsto građana i građanki čulo je za proteste koje je pokrenula neformalna studentska grupa Kamo Śutra, a 17.4% ih je aktivno učestvovalo znatno veći protesni potencijal od broja onih koji su do sada bili na ulicama.
” Podrška studentskim zahtjevima – 61.1% podržava zahtjeve Kamo Śutra, a najveću podršku imaju oni koji se odnose na:
– sistemske reforme u oblasti mentalnog zdravlja (59.7 odsto)
– unapređenje sektora bezbjednosti (59.2 odsto)
– efikasniji institucionalni odgovor na problem oružja (59.4 odsto)
– vraćanje građanskog obrazovanja kao obaveznog predmeta (58.9 odsto)
– objavljivanje svih činjenica o zločinu – Tužilaštvo i Vlada (57-58 odsto)
“Individualna politička odgovornost – izražena je podrška zahtjevima za ostavkom ministra unutrašnjih poslova (48.2%) i potpredsjednika Vlade za bezbjednost (46.7%)”, poakazuju podaci.
Širi značaj protesta – iako su inicirani zbog konkretne tragedije, protesti su postali sveobuhvatniji izraz nezadovoljstva radom institucija i zahtjev za sistemskim promjenama.
“Podrška protestima u Srbiji – 57.9 odstp građana i građanki 🇲🇪 podržava proteste u susjednoj Srbiji, dok ih 22.4 odsto gleda negativno, među kojima su dominantno oni bliski partijama vlasti, dok je 19.6 odsto nema jasan stav”, dodaju iz CHO.
“Građani traže odgovornost, promjene i snažnije institucije”, poručuju iz CGO.
Prikupljanje podataka je obavljeno CAPI metodom, od 22. februara do 3. marta 2025. godine, na troetapnom stratifikovanom slučajnom uzorku koji je obuhvatio 1.002 građanina i građanke Crne Gore.
