Dok čekamo na usvajanje Zakona o budžetu za tekuću godinu, za koji donosioci odluka kažu da je presudan za “bolji život” građana, u sjenci sumornih političkih i tragičnih društvenih zbivanja ostao je dokument koji prognozira veći rast duga od ekonomije, ne samo u ovoj, već i u godinama koje dolaze.
Neto javni dug Crne Gore u naredne tri godine će rasti i u nominalnom iznosu sa sadašnjih 4,2 na 5,5 milijardi eura, ali i u odnosu na bruto-društveni proizvod (BDP) sa sadašnjih 57,6 na 62,88 odsto BDP-a na kraju 2027. godine, pokazuje projekcija javnog duga 2024-2027. objavljena uz predlog budžeta za narednu godinu.
Vlada planira da neto javni dug na kraju naredne godine iznosi 4,7 milijardi, što je za 10,2 odsto više nego što će iznositi na kraju ove godine dok će istovremeno nominalni BDP porasti za 7,4 odsto. U 2026. godini neto javni dug raste za 8,8 odsto na 5,12 milijarde, a nominalni BDP za 5,1 odsto. Taj negativni trend se nastavlja i u 2027. kada će neto javni dug porasti za 7,4 odsto, a nominalni BDP za 4,6 odsto. Nominalni rast BDP je rast u samom iznosu njegove procjenjene vrijednosti bez uticaja inflacije, dok realni rast ima nižu vrijednost. Prema Vladinoj fiskalnoj strategiji BDP će u narednoj godini imati realan rast od 4,8 odsto, u 2026. od 3,1 odsti i u 2027. godini od 3,2 odsto.
I dok Vlada priznaje da će dug da raste više od onoga što možemo da servisiramo, uporedo se hvali sa “pozitivnim trendovima”.
Vladina ekonomska politika je veoma jednostavna - zaduživati se za tekuću potrošnju dok ne dođemo do bankrota, na zadovoljstvo Beograda
“Nastavljamo boljim ukupnim budžetskim bilansom od plana i pozitivnim trendovima. Naime, za 11 mjeseci 2024. godine sve glavne kategorije prihoda budžeta bilježe rast, kako u odnosu na plan, tako i u odnosu na prethodnu godinu. Prihodi budžeta, zaključno sa novembrom 2024. godine, iznosili su 2,497.7 miliona eura ili 34,3 odsto procijenjenog BDP-a, što je u odnosu na isti period prethodne godine više za 185,1 miliona, odnosno gotovo osam miliona eura iznad plana po rebalansu”, tvrde u Ministarstvu finansija.
Prema njihovim riječima, kapitalni budžet realizovan je u iznosu od 157,26 miliona eura, što predstavlja 80,5 odsto plana za dati period, odnosno 28,78 miliona eura ili 22,4 odsto više od ostvarenja u istom periodu 2023. godine.
Čemu skupa zaduživanja?
Kad već imaju para, građani se pitaju zašto ne servisiramo sve potrebe iz tekućeg budžeta i redovnih prihoda? Čemu onda ponovna skupa zaduženja?
Da u računici Vlade nijesu sve “ovce na broju” pokazuje i podatak da je Predlogom zakona o budžetu predviđeno da se zadužimo za više od milijardu eura u 2025. Podsjećamo da smo se samo prošle godine zadužili skoro milijardu (100 miliona plus 750 miliona plus 80 miliona) i to bez ijednog kapitalnog projekta. Toliko para, a nemamo dovoljno policijaca, i ne samo to, nemamo ni dovoljno uniformi za njih. Prosječni građani su u čudu od ovoliko oprečnih poruka.
Paf paf ekonomija bez velike veze s mozgom
Da bi pojasnili - crnogorsku ekonomiju u prvoj polovini 2024. godini karakteriše usporavanje ekonomskog rasta sa realnom stopom od 4,4 odsto u prvom i 2,7 odsto u drugom kvartalu. Do kraja 2024. godine se očekivalo dalje usporavanje rasta BDP, jer je turistička sezona lošija u odnosu na 2023. godinu. Posljednično smanjeni su prihodi od usluga u prvih devet mjeseci 2024. za čak 100 miliona eura, što ukazuje na pad konkurentnosti Crne Gore kao destinacije, odnosno izvoza njenog turističkog proizvoda (usljed visoke inflacije, visokih troškova radne snage, loše dostupnosti i nedovoljno konkurentnog turističkog proizvoda). Dodatno, u prvih 10 mjeseci 2024. godine, je ostvaren rast broja noćenja za svega 1,7 odsto, sporiji rast prometa u trgovini na malo, snažan pad proizvodnje u šumarstvu i pad industijske proizvodnje. Navedeno će imati nepovoljniji uticaj na prihode budžeta i BDP.
Evropa Sad 2 će doprinijeti nastavku visokih stopa inflacije
Crna Gora se već tri godine suočava sa problemom visokih stopa inflacije koje su iznosile 13 odsto u 2022. godini, 8,6 odsto u 2023. godini. Prema procjeni Evropske komisije, mjere Vlade kroz „Evropa Sad 2“ će doprinijeti nastavku visokih stopa inflacije, koju EK procjenjuje na 3,8 odsto u 2024. i 4,1 odsto u 2025. godini. Ovakav trend će dodatno nepovoljno uticati na konkurentnost crnogorskog izvoza i povećanje vrijednosti uvoza, kao i na kupovnu moć građana. Prema ocjeni EK, povećanje potrošnje u državi rastom minimalne i prosječne zarade će povećati inflaciju, smanjiti izvoznu konkurentnost, produbiti deficit javnih finansija i fiskalne rizike.Takođe, povećanje minimalne zarade mnogo više od povećanja produktivnosti,može usporiti zaposlenost i sivu ekonomiju.
Rast deficita budžeta i povećanje javnog duga u periodu 2025-2027. projektuje i Vlada. Konkretnije, Vlada će nastaviti sa vođenjem ekspanzivne fiskalne politike koja će značiti sporiji rast prihoda budžeta u odnosu na prethodni period, ali brži rast tekuće javne potrošnje od izvornih prihoda. U periodu 2021-2023. godina ukupni izdaci (uglavnom tekući izdaci i transferi za socijalnu zaštitu i institucijama, NVO i preduzećima) su se povećali za oko 500 miliona eura, a u 2024. za oko 300 miliona eura u odnosu na 2023. Kapitalni rashodi su ostali na uglavnom istom nivou tokom perioda 2021-2024.
S druge strane, planirani prihodi u 2024. godini, će biti povećani za oko 100 miliona eura. Navedeno će posljedično, ima uticaja i na povećanje deficita i javnog duga iz koga je potrebno finansirati ogromni rast tekuće potrošnje. Iako je smanjen u odnosu na BDP, javni dug je na kraju septembra 2024. u odnosu na septembar 2020. povećan za oko milijardu eura i iznosi 4,4 milijarde eura. Vladina ekspanzivna fiskalna politika će voditi stvaranju deficita budžeta od 278 miliona eura ili 3,4 odstou 2025. godini, sa sličnim trendom do 2025. godine. Da bi finansirala obećano povećanje plata i penzija koje se intenzivno koriste kao instrument u izbornim kampanjama u posljednjih tri godine, Vlada je odlučila da u naredne tri godine (2025-2027), javni dug poveća za još oko 1,2 milijardi eura, ili na 5,6 milijardi eura u 2025. godini. U međuvremenu građanima ostaje borba sa posljedicama visoke inflacije, a dobra strana je što Crna Gora u ovom vremenu nema sopstvenu monetarnu politiku, koja bi bila opasno oruđe u rukama postojeće vlasti u predizbornim kampanjama, sa velikim rizikom dodatnog povećanja inflacije.
L.P.Đ.
