Piše: Milutin L. Cerović
Ko su danas, najveći "mrzitelji" Srba po poimanju osoba čiji su mozgovi isprani velikosrpskom propagandom?
Osvrnimo se na nedavni razgovor između jednog profesionalnog bosanskog Srbina i Crnogorca:
Razgovor u Banja Luci tekao je ovako:
- Odakle si?
- Iz Podgorice, rodom sa Cetinja.
- Ti sigurno mrziš Srbe.
- Ne mrzim ja nikog, prijatelju.
- Jesi li ti Srbin?
- Nisam, nego Crnogorac.
- Eto vidiš, rekoh ja da ti mrziš Srbe...
Šta reći na ovakav dijalog?
Decenijama unazad, zločinačka, ultra-radikalna, pronacionalistička vlast u Beogradu vodi politiku zasnovanu na hegemoniji, asimilaciji i pritisku prema drevnom narodu - Crnogorcima. To nije nova pojava, već dugogodišnja težnja da se Crna Gora predstavi kao deo tuđe teritorije, a Crnogorci kao "zalutali" Srbi.
Jasno vidimo kako je Beograd uspešno otrovao deo bosanskog naroda, koji nije gajio takvu mržnju sve do pojave političkih manijaka rodom iz tih istih krajeva koji su prihvatili velikosrpsku politiku „krvi i tla“.
Gore navedeni dijalog pokazuje suštinu problema: već sama činjenica da neko otvoreno kaže da je Crnogorac odmah se tumači kao znak „ustaštva“ i mržnje prema Srbima. Zašto? Zato što je prema radikalnim krugovima u Srbiji i Republici Srpskoj, svaki Crnogorac potencijalni neprijatelj, samo zato što postoji kao Crnogorac.
Zašto se vrši tako brutalan pritisak na Crnogorce kako u Srbiji, tako i u samoj Crnoj Gori, a sada sve očiglednije i u Republici Srpskoj? Odgovor je jednostavan: cilj je da, istrebljenjem poslednjeg Crnogorca, Crna Gora postane lak plen, teritorija koju će neki proglasiti "srpskom zemljom".
Mržnja prema Crnogorcima nije slučajna, ona je motivisana jednim jasnim ciljem: ukinuti Crnu Goru kao nezavisnu državu. I dok se to jasno vidi, mnogi ćute i prave se da nisu obavešteni.
Ako postoji hibridni i veštački narod sa nejasnim poreklom na Balkanu, to nisu Crnogorci, već Srbi, čiji identitet nije nastao iz etničkog korena, već iz naziva države. Srbija, u vreme Miloša Obrenovića, jedva da je imala 60.000 stanovnika u centralnim delovima, dok je masovna migracija u Srbiju tekla od 1880. do 1980. godine.
Većina doseljenika nisu bili etnički Srbi — čak 80 odsto njih činili su Crnogorci, Bosanci, Grci, Rumuni, Bugari, Cincari, Romi, Aškalije, Vlasi, Jevreji koji su vremenom, pod različitim pritiscima, postali deo srpskog identitetskog korpusa.
Danas, međutim, svedočimo pojavi "profesionalnih Srba", onih koji žive od srbovanja i neprekidnog širenja mržnje prema svima u regionu.
I ono što je zaista interesantno, niko od Crnogoraca ne postavlja pitanje tim radikalnim Srbima:
"Zašto vi mrzite nas Crnogorce, kada mi vas ne pominjemo, čak ni kada bismo možda imali razloga za to?"
Suština je u kulturi — jer kultura podrazumeva dostojanstvo i meru. A tamo gde je mržnja zadatak, kultura ne stanuje.
