Piše: Milutin L. Cerović
Ludilo upravlja svetom. Definitivno.
Uopšte više nije pitanje da li svet vodi neko pametan - nego koliko je lud. Ako mene pitate, svetom danas upravljaju baš oni koji bi nekada imali stalan boravak u ustanovama zatvorenog tipa, po mogućstvu sa dvorištem i stražarom.
Nedavno se aktuelni predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, obratio medijima sa željom: „Voleo bih da budem i papa!“
Skroman kao i uvek. Čovek već ima atomsku dugmad pod prstima, pola sveta mu kleči pred dolarom, ali ne - fali mu još malo božanskog autoriteta, čisto da upotpuni zbirku moći.
Dakle, funkcija predsednika jedne nuklearne sile očigledno ga ne greje dovoljno. Mora i duhovna vlast, pa da čovek zaokruži ambiciju – od Trampa do Pape u samo tri koraka. Sledeća stanica? Bog lično, ili bar galaktički imperator.
Nekada su ljudi s ovakvim „željama“ završavali u bolnicama kao što su Dobrota, Padinska Skela, Donja Toponica ili Kovin.
Tamo su se lečili razni Napoleon Bonaparte, Luj XIV i ostatak imaginarne elite sa svim zamislivim nameštajem u glavi.
Danas takvi ljudi imaju glasačko telo, PR tim i nuklearni arsenal.
Zamislite samo - preko 80 miliona građana dalo je svoj glas za čoveka koji želi da kombinuje Vatikan i Pentagon. Ako je to izraz kolektivne volje, bojim se da smo odavno prešli granicu satire i tragedije.
Jer nije strašno što po svetu tumaraju milioni sa F-dijagnozom. Strašno je kada takvi vode države, komanduju vojskama i kreiraju svetske politike.
Još je strašnije — kada imaju pristup dugmićima koji mogu da ugase planetu kao stari televizor lampaš.
A lik o kome govorimo? Nije sam. U njegovoj glavi živi čitava skupština ličnosti, a van nje čitava koalicija savetnika sa sličnim pogledima i dijagnozama. Zajedno oblikuju svet u kojem mi pokušavamo da spavamo mirno.
Ali pitanje je: da li ćemo se jednog dana probuditi?
Možda i hoćemo, a možda i nećemo - jer kad sve ode dovraga, verovatno više ni signala neće biti.
Ni za vest, ni za poziv, a ni za oproštaj.
